Posle dva i po sata leta, u Švedskoj me je dočekao temperaturni šok, jer sam iz Niša krenuo sa naših zimskih 20 stepeni, a u Štokholmu me je dočekao minus i moj domaćin u jakni s majicom i patikama koji se čudio mojoj zimogrožljivosti. Sutradan, i narednih dana, po dnevnoj svetlosti, još što-šta me je šokiralo, mene iz “Leskovac”, iz srpske provincije.
[caption id="attachment_142755" align="aligncenter" width="800"]
Novinar Jugmedie ispred švedskog parlamenta[/caption]
Prvo što se ovde uoči to je tmurno vreme, velelepne zgrade prestonice stare kraljevine na Baltičkom moru, ali i grad ispresecan kanalima sa morskom vodom, mostovima i šumama, čak i u samom centru, što je za srpske gradov i srpski mentalitet, za Srbe čije poreklo vodi tamo iza šume - prosto nezamislivo.
Zime su ovde duge, sa prosečnim temperaturama od minus 1 do 10 stepeni, ali osećaj je da je daleko hladnije zbog vetrova s mora. Sneg, kažu, kao i kod nas pada retko, ali ja sam grad zatekao pod belinom, bez snega na kolovozima, trotoarima, pešačkim i bicklističkim stazama.
“Šveđani posle radnog vremena i tokom vikenda, ako ne otuputuju, život provode upravo na tim stazama”, objašnjava moj domaćin i vodič.
[caption id="attachment_142760" align="aligncenter" width="800"]
Teatar[/caption]
Stari deo Štokholma liči na skoro sve evropske prestonice, sa dvorcima, velikim parkovima, crkvama raznih veroispovesti, jer Šveđani imaju visoko izraženu versku tolerantnost, među kojima je i pravoslavna srpska crkva “Sveti Sava” u delu grada Enskede Gord, mesto okupljanja Srba, koji su prihvatili disciplinovani način života u svojoj, kako je mnogi doživljavaju, drugoj domovini.
Povratna avionaska karta od Niša do Skavsta, predgrađa Štokholma, košta svega 20 evra
Dalje od centra živi se u kvartovima sa velikim tržnim centrima, gde se svrati na laganu večeru ili na doručak tokom vikenda, uz obavezno piće.
Cene hrane i pića jednake su, takođe, cenama svih evropskih prestonica. Pivo je, kao i kod nas, najpopularnije, a pola litre u centru Štokholma košta 5 do 8 evra, dok i za ovde popularni kapućino treba izdvojiti 4,5 do 5 evra, a za ukusan sendvič do 10 evra.
[caption id="attachment_142762" align="aligncenter" width="800"]
Užina: Sir na keksu uz belo vino i belo grožđe[/caption]
[caption id="attachment_142742" align="aligncenter" width="800"]
Sendvič s rakovima[/caption]
[caption id="attachment_142753" align="aligncenter" width="800"]
Kvart Tumba[/caption]
Kuće u predgrađima su uglavnom drvene, unutra udobne i tople, spolja bez ograda, a svaki vlasnik je u obavezi da 60 posto svog placa ozeleni.
[caption id="attachment_142756" align="aligncenter" width="800"]
Turisti sa svih strana[/caption]
Upoznajem mnoge mlade Srbe, među njima i Mariju (23). Došla je ovde sa 18 i uklopila se. Priča da lepo živi, ali me šokira činjenica da se u Švedskoj, jednoj od 5 najbogatijih zemalja Evrope, prosečna zarada kreće svega od 1800 do 2000 evra, budući da je moja predstava bila sasvim drugačija.
[caption id="attachment_142758" align="aligncenter" width="800"]
Centar[/caption]
[caption id="attachment_142754" align="aligncenter" width="800"]
Švedski parlament[/caption]
“Ekonomski život porodice ovde je koncipiran tako da se jednom platom od, na primer 1600 evra (koliko prima moja sagovornica radeću dva posla p.n.), plaća dvosobni stan i računi, a od druge se živi, kupuje se hrana, garderoba i putuje”, objašnjava ova devojka.
[caption id="attachment_142757" align="aligncenter" width="800"]
Hagel byparken-dvorac vlasnika Erikosona, mesto izleta Šveđana[/caption]
[caption id="attachment_142745" align="aligncenter" width="800"]
Crkva "Sveti Sava"[/caption]
Šveđani imaju devetočasovno radno vreme sa jednočasovnom pauzom, a najveće gužve na drumovima su od 7 do 9 i od 15 do 17 časova. Ipak, s jednog na drugi kraj megapolisa sa oko dva miliona stanovnika stiže se brzo zbog “pametnih” semafora, koji sa crvenog prelaze automatski na zeleno ako ste sami ispred. Međutim, želnizica u metrou, sa mesečnom kartom od 90 do 100 evra, je glavno prevozno sredstvo, pa me je pomalo zbunilo i to što na ulicama gotovo da nema tramvaja i trolejbusa.
Uprkos blagostanju, nisam primetio smeh na licima Šveđana
“Tako se živi preko nedelje, do petka posle podne. Šveđani izuzetno poštuju neradnu subotu i nedelju. Ili se odmaraju u svojim stanovima, ili trče na stazama i vežbaju po teretanama ili putuju, a omiljene destinacije su im Talina u Estoniji, Riga u Letoniji i Helsinki, glavni gard Finske. Putuje se uglavnom kruzerima, a pored turističkog dela za njih je bitan i šoping u tim zemljama, najviše zbog cigareta i pića”, priča naš domaćin koji se sa svojom porodicim odlično snašao u švedskom glavnom gradu.
I da ne zaboravim na Šveđanke, ono što su me prvo pitali moji drugari.
[caption id="attachment_142751" align="aligncenter" width="800"]
Zgrada u kojoj se dodeljuju Nobelove nagrade[/caption]
Da, Šveđanke jesu lepe žene, ali njihova lepota nije čak ni za upoređivanje sa raskošnom lepotom devojaka u Srbiji. Razlika je i u oblačenju, bar što se tiče onog dnevnog. Nema, kao kod nas, visokih štikli, jake šminke i utegnutih haljina, nego pantalone, patike, odnosno, ležerno oblačenje sa negovanim licem.
Odoh, videh i vratih se srećan. Iako sam ovde u Leskovcu bez stalnog zaposlenja, a nada poslednja umire, ne bih mogao da živim u toj dalekoj zemlji gde su ljudi hladni isto kao i temperature vazduha i mora, tamo gde se društveni život svodi na ispijanje pića, tamo gde nema komšije i prijatelja, tamo gde nema s kim da pričaš do besvesti, da se posvađaš i pomiriš.
[caption id="attachment_142749" align="aligncenter" width="800"]
Metro[/caption]
The post JuGmedia u Štokholmu, gradu mostova, kanala i šuma appeared first on juGmedia.